Vojvođanski Orfej

Svira Lajko Feliks, pisalo je na pozivnici za koktel povdom premijere filma ŤTočkoviť. A izgelda da ni sami organizatori (Metro film i Sineam dizajn) u to nisu bili sgurni. Za Lajkov dolazak u Beograd odgovorni su bili ljudi iz Sinema dizajna, a za ulazak na premijeru, koktel, oni iz Metro filma.
Poluprazna dvorana Centra ŤSavať donekle je objasnila nervozu organizatora, a Miloš Mitić iz B 92 potvrdio je da je Lajko stigao u Beograd, ali da je otišao negde s Ljubišom (Samardžićem).

Po završetku filma nije se pojavio pred platnom da se pokloni gledaocima. Službenik obezbedenja potvrdio je da iz jedne sobe povremeno dopiru zvuci violine... i eto Lajka...

ŤNe želim ništa da ti pričamť, bio je izričit. ŤProgotovo ne o filmu: proveo sam četiri dana na snimanju u Beogradu, da bi oni umesto toga stavili muziku s diska, i to su uradili veoma loše! Ali - ako baš hoćeš - možeš da se družiš s nama večeras, pa smisli posle šta ćeš da napišešť, predložio je uz karakteristično napaden smeh.

Odlazim na koktel s Lajkom, njegovim menadžerom i fotografom. S kariranom košuljom, upadljivo neopeglanom i izvučenom iz vojničkih pantalona, neurednom jarećom bradicom i komično-haotičnim žbunom kose na glavi. Lajko je naglešeno upadljiv na glamuroznom skupu. Pozdravlja se sa Samardžicem, razmenjuje laskanje i brojeve telefona sa šarmantnim curama iz filmske ekipe - koje su lako odabrale heroja za ovo veče - a onda se sreće s režiserom filma Đorđem Milosavljevićem, i ne samo da s njim razgovara do kraja zabave već se upućuju na celonoćnu žurku u hotel Metropol. Nije hteo da svira čak ni na nagovaranje Ljubiše Samardžića, s kojim očigledno ima posebno dobar odnos. (Izgleda da je na Lajka Samardžiću ukazala kći, koja studira u Pragu: trebalo je da Feliks radi još muziku za ŤBure barutať, ali je do saradnje došlo tek pola godine kasnije).

Tako je to s Lajkom... Izrazito plahe naravi, teško ostvaruje kontakt s ljudima oko sebe, čak i kad je u putanju posao. Ali, ko god ga je slušao, potvrdiće da muzikom koju svira savršeno komunicira s okruženjem. Kada uzme violinu u ruke, svu energiju upućje na parće drveta i gudalo, koje, kao da je uključeno na izvor jake struje, trese po žicama intrumenta kao pomahnitao. Sam, inače, ubrzo pada u trans i juri scenom kao navijen. ŤNije to poza - ne mogu da kontrolišem ponašanje u takvoj situacijiť, kaže.

Roden je u Malom Iđosu 1974. godine. U medijima se pojavljivalo i: Bačka Topola, 1975. godine. Oko imena i dela Lajka Feliksa već kruži neubičajen broj kontroverzi, za šta je, naravno, zaslužan Lajko, pošto istrajava na neformalnom ophodenju s novinarima. Muziku je zavoleo u porodicni: njegova majka uživala je u tradicionalnom ciganskom zvuku i mali Feliks se brzo našao u društvu lokalnih Ťbandiť. Prvi instrument na kome je svirao bila je citra. ŤUčio me je jedan starac, zemljoradnik. Imali smo okestar i s njim putovali po Vojvodini i Madarskoj. Kada je videla koliko mi to znači, majka me je upisala u Muzičku školu u Suboticiť, kaže Lajko.: Izmedu klavira i violine, kao mogućhi Ťškoliskih instrumenatať, Lajko je odabrao violinu i nižu školu lako okončao. Ali, čitanje klasičnog notnog teksta brzo mu je postalo dosadno, a scena ga je sve više privlačila i Lajko nije imao strpljenja da ozbiljno nastavi školovanje. ŤIzbacili su me iz Srednje muzičke zato što me je mrzelo da dolazim na časoveť, seća se svog raskida s akademizmom, Ťa ja sam onda otišao u Subotičko pozorište i pitao ih da li bih mogao da održim koncert!ť Pustili su ga i... više nije bilo dileme u kom pravcu ce se njegov talenat razviti. Penzionerske domove i citru zamenio je koncertnim dvoranama i violinom. U prilici da bira sradnike, nije dugo ostao u okvirima severne Vojvodine, već je uspostavio kontakt s poznatim Dresch kvartetom iz Madarske, pa je s nepunih osamnaest godina gostovao na njihovom albumu. Neko vreme provodi u sastavu Ritual nova, poznatog novosadskog umetnika Borisa Kovača, što kritičari smatraju prelomnim trenutkom u njegovom sazrevanju. Po odlasku iz Kovačevog benda (1995), Lajko odustaje od Ťstalnih varijantiť i potpuno oslobada svoje aktivnosti. Sam ili u pratnij stilski i brojno različitih postava, svira po celom svetu - na festivalima ili na solo koncertima.

Prvi tiraž albuma Lajko Felix es Bandaja Jatszyk rasprodat je u rekordno kratkom roku, da bi se isto desilo i s500 doštampanih primeraka. Lajko ovu ploču ne priznaje, niti se ona pominije u zvaničnim pres materijalima, pretpostavljam zbog neraščišćenih računah s producentima. Nekoliko meseci kasnije izlazi odlična ploča Lajko Felix es Zenekara snimana u Vojvodini a objavljena za mađarskog izdavača - za manje od godinu i po dana prodato je 8.000 kopija albuma. U Mađarskoj objavljuje i sledeća dva albuma - snimana uživo na Muzičkoj akademiji u Budimpešti. Zanimljivu muziku prati i neubičajen dizajn: prvi CD upakovan je u ekološki kartonski omot, a drugi je postavljen na drvenu pločicu. Na aktuelnom albumu potrudio se fotograf Laslo Droman, opremajući knjižicu vrhunskim scenskim portretima.

Da bi mladić stekao kultni status u muzičkim krugovima, postarali su se i organizatori njegovih koncerata i predstavnici medija. Organizatori se uopšte nisu trudili da troše velike pare za reklamu, niti ih je zanimalo da Lajko svira u uobičajenim prostorima. Nastupi u Kući Đure Jakšića, Sinema Reksu, Barutani, maloj sali Centra ŤSavať ili foajeu Etnografskog muzeja najavljivani su maltene usmenim obaveštavanjem, ali to uopšte nije smetalo da publika do poslednjeg mesta ispuni sale. Skroman tretman Ťekscentričnog alternativnog umetnikať u dnevnoj štampi, pa čak i magazinima koji se bave kulturom ili muzikom, pokazivao je uobičajeno odsustvo sluha urednika, koji na spavanje idu s Karleušom u mislima.

Srpska provincija čula je za Lajka tek kada mu je pažnju poklonio Treći kanal, na kome je tokom 1997. godine emitovan njegov portret, pa dva nastupa u studiju: na prvom je bio specijalni gost grupe Hazari i izveo numeru Ť Crni orfejť, nekoliko puta izabranu za Hit dana(!), a potom je imao svoj koncert sa zanimljvim gostima. Tom prilikom, za njegovo izvodenje i cenjeni klasičari imali su lepe reči (muzikolog Zorica Premata i mladi kompozitor Predrag Milojković).
Žanrovski neopterećen, Lajko je klasičarsku tehniku i džezersku maštu utopio u vojvodansku ravnicu da narodnu cigansku muziku, kojom je bio okružen u detinjstvu, opremi novim jezikom, pristupačnim širokom krugu slušalaca. Album Live at Academy odličan je primer. Lajkovog shvatanja muzike: u proticanju dve polučasovne svite slušalac čuje Belu Bartoka i Džona Koltrejna, naše prostore i Daleki istok, a nikad nije u mogućnosti da jasno razluči šta je umetnik imao na umu. Ali, ako se prepusti njegovoj predstavi i prestane da analizira ono što nije moguće teoretski abjasniti, biva obuzet zvučnom magijom i neuobičajenom energijom samo jednog čoveka s malim akustičnim istrumentom oslonjenim o vrat.

Stekavši brzo reputaciju u krugovima ljubitelja nove muzike u svetu, Lajko često gostuje na cenjenim festivalima i saraduje s pznatim kolegama: s francuskim sastavom Noir et Desire obišao je Francusku, a japanskim buto plesačem Minom Tanakom nastupao je i u Evropi i u Japanu. Sradivao je i s koleginicom po instrumentu i konceptu Čehinjom Ivom Bitovom. Duet Feliks Lajko-Min Tanaka nastupio je i na prošlogodišnejm festivalu ŤRing-Ringť u Sinema ŤReksuť, kada se Feliskova muzika pokazala izrazito inspirativnom za Tanakin telesni performans. Na tragu tog uspeha, Lajko sve češće radi za pozorište i film. Ť Ne volim film, ali ne bih imao ništa protiv toga da budem kompletan autor nekog 'operskog filma', s pevanjem i granjem na moju muzikuť, kaže Feliks. Pre ŤTočkovať, snimao je i muziku za film madarskog autora Mikloša Janča.

Medu skorijim nastupima, posebno je značajno njegovo učestvovanje na prestižnom Fluks festivalu u Edinburgu u duetu s kontrabasistom Atilom Lorinskim.
I kada je prvi put dobio reklamu kakvu je zaslužio - za promotivni koncert albuma ŤKoncert '98.ť (album je licencno izdao B 92) u beogradskom Domu omladine krajem januara - Lajko se uopšte nije pojavio! Zvanično zbog bolesti, a zapravo se probudio prekasno posle nastupa u Budimpešti i zaključio da je propustio poslednji voz za Beograd. (Lajko i inače stiže na svoje nastupe u poslednji čas - organizatori su već navikli da ga očekuju 15 minuta pred koncert...). Umesto u Beograd, otputavao je u Sarajevo, gde je prihvatio da napiše muziku za priredbu povodom obeležavanja 15 godina od održavanja Zimiskih olimpijskih igara. ŤPrvo smo to snimali s muzičarima odande, a onda su nas popeli na Igman. Tamo se skupilo desetak hiljada ljudi - nešto na našu muziku. A mi smo, naravno, glumili na plej-bek...ť, objašnjava Feliks. Kraj zabave u Metropolu. Lajko odlazi u Budimpeštu. U Beogradu će svirati u aprilu - ako stigne na voz.

Lajko Felix es Zenekara, MASZK & Rana in Fabula 1997.
Live at Academy, X-produkcio 1997.
Koncert'98, X-produkció 1998., B-92 1999.
Film i pozorište (reditelji):Miklos Janc, Jozef Nađ, Đorđe Milosavjević...
Koncertna saradnja:Min Tanaka (japan), Boris Kovać i Ritual nova (Jugoslavija), Iva Bitova (Ćeska), Noir et Desire (Francuska), Dresch Quartet (Mađarska)
ŤKoncert 98.ťNa aktuelnom albumu, sarađujući s ozbiljnim muzičarima (profesionalni gudački trio plus udaraljke), Lajko je ostvario svoj dosadašnij kreativni maksimum: prateći sastav stvara zrelu, osmišljenu podlogu za umetnikovu emotivnu igru. Improvizacija je iscrpna, ali sadržajna i u stalnoj korelaciji s koncentrisanim okruženjem, koje reaguje na Lajkove izazove. Produkcija B 92 trebalo bi da objavi i (kompletne?) snimke sa sessiona za ŤTočkoveť, što je mogućnost da se proveri ima li kompozitor stvarnog razloga za ne