FELIKS LAJKO & ROYAL SHADOWS NEŽNO ALI SNAŽNO

Iz mesta u koje je jedan naš poznati muzičar u svojoj pesmi krenuo na vašar, a usput mu se dogodio ftalni susret sa jednom snašom, na salašu, još severnije je došao i krenuo putem da postani poznat, violinista i kompozitor Feliks Lajko. Mali Iđoš zbog ovoga sigurno neće postati centar sveta, možda ni Subotica koja je poslednjih godina mesto stalnog boravka ovog dvadesetogodišnjaka, ali se zato on sam već oprobao i potvrdio na koncertima u Mađarskoj, Italiji Nemačkoj, pri čemu Ťgeografske staniceť iz biografije nisu nimalo nebitne.

Počeo je da svira citru kad je išao u treći osnovne, učio je od jednog starog citraša u selu, Kalmana Kemiveša, običnog čoveka, seljaka, koji gaji svinje i obrađuje zemlju. ŤPored svega što radi, on svira citru. On mi je bio najbolji učiteljť, kaže Feliks. Kao dečak, tu je naučio da svira i violinu. A svirao je uglavnom narodnu muziku, mađarsku, srpsku, bugarsku, rumunsku... pa posle u muzičkoj školi učio klasiku, a onda u Budimpešti svirao free jazz (Dresch kvartet). ŤMuzičku školu sam upisao, ali nisam završioť, kaže kroz osmeh. ŤZavršio sam samo prvi razred, pa su me u drugom izbacili. Nisam bio dobar dakť.

- Ne znam da li je etno folk u trendu ili mónije, niti me zanima da li je prijem bolji sada nego pre tri ili pet godina. Sviram ovu muziku samo zbog sebe. Trend je trend, a ono što je vredno, uvek je u trendu - odgovorio nam je Feliks nakon koncerta u Svečanoj većnici, gde je u petak svirao sa grupom ŤRoyal Shadowsť.

- Svirali smo moje kompozicije i obrade nekih starih pesama. Moglo bi se reći da su to pola kompzicije, pola improvizacije. Uvek pišem: ovde ima puno improvizacije.

Možda baš u ovim jednostavnim ojbjašnjenjima treba tražiti formulu po kojoj je Feliks postigao da onim što svira mogu da budu zadovoljni i ljubitelji izvorne narodne muzike i muzičkih improvizacija, i da niko ne može da kaže Ťteško mi je da to slušamť. U njegovim kompozicija naroda koji žive u Vojvodini, ali se tu provlače i tonovi kojima se obilazi ceo svet: autentični zvuci pesama iz Perua, Indije, sedam-osminski taktovi po kojima se prepoznaju Makedonija, Irsak... U Ťregularnihť sat i po, plus tri poziva na bis, što na vrednosnoj skali subotičke publike ima svoju Ťspecifičnu težinuť.
Upravo ovih dana u Budimpešti je objavljen CD i kaseta, na kojima sa Feliksom sviraju muzičari sa kojima je nastupio u Svečanoj većnici: Tibor Takač (udaraljke), Ferenc Kurina (kontrabas) i Karolj Varga (druga violina). Nastupa za koje bi se moglo reći da su značajni za karijeru, ŤRoyal Shadowsť još nisu imali (Ťnadam se da će ih bitiť).

Za pozorišne predstave i filmove piše muziku, radeći uglavnom za reditelje iz Vojvodine Ťu egziluť - za Ištvana Lalića (Dominikanska Repubublika), Deneša Debreija, Jožefa Nada (Francuska). ŤOvde žvim, a u Budimpeštu idem na koncerte. Tako se radi i za pozorište i filmove - zovu oni mene, ili ja njihť, priča Feliks. O procesu u kom nastaju kompozicije koje piše i na pitanje da li se pri tom muči, kaže:

- Svakako. Ponekad je to i neprijatno, ali nije u tome fazon, nego, jednostavno, moraš da radiš. Uopšte ne mogu da živim bez muzike, to je malo patetično, ali ja tako volim da živim i ne mogu bez toga. Ponekad sam Ťdownť, pa napišem neku kompoziciju, neku melodiju, sviram, i izvučem se iz toga, sam.