NEKI NOVI KLINIC U DUHU TRADICIJA

Od petka 30. juna do nedelje 9. jula ove godine, u kaštelu Ingus u hajdukovu stotinak darovitih srednjoškolaca i studenata izuaava stare zanate i folklornu tradiciju Subotice i okoline. Desetak struenjaka ae uputiti ueesnike ŤEtno-kampa '89ť. Prvog te vrste u novijoj istoriji Vojvodine, u tajne grnearstva korparstva, pustovanja, belog i zlatnog veza, izradivanja predmeta od slame narodnih instrumenata.

Organizatori, OK Saveza socijalistieke omladine, uz pomoc brojnih i znanih etuzijasta iz kulturno-umetniekih društava prikupiae podatke o narodnim obieajima, obradiae usmeno predanje, uvežbaae narodne igre i plesove naroda i narodnosti ovoga kraja, zvuke citre, tamburice, frule i svojeruano izradenih ritam-instrumenata.

Virtuoz na citri

Subota je, 10 easova Grneari pod rukovodstvom Jelene Balaževia okreau tri vitla. Komadiaem meke kože, od navlažene grudve gline iz Petrinje nejake rueice formiraju prelepe tanjiriae i aupove. Malo podalje majstor laslo Husar pokazuje desetini svojih Ťšegrtať kako se od vrbvog pruaa pletu korpe. Do podneva nastaju dve korpice za hleb i nekoliko dna za korpe. Majstor Husar zaboravio na dorueak. Tek nagrizeni sendvia i neispijenu kafu ostavlja na tronošcu, do rueka. Oko njega vrbove graneice, alat i vedro sa mlakom vodom.

- Jedan prutia presaviješ preko odva, s unitrašnje i spoljašnje strane, i tako redom. Pazi da vrbu ne slomiješ. Ne tako, nego ovako. Ovlaži prste i ne daj da ti se vez osuši - objašnjava.

Oko Olge Kovaeev koja podueava decu kako se od neeešlanje vune, uz pomoa sapuna, gnjeaemjem pravi pust, okupleno je dvadesetak radoznalih ueesnika kampa. Do kraja prvog radnog dana nastaje dvadesetak vunenih Ťgrudviť pogodnih za euvanje eioda formiranje glava lutaka od vune ili nešto slieno. Kasnije ae istom tehnikom da se rade pokrivaei, tepisi ili torbice.

- Došao sam da naueim kako se prave najbolje fule. Jer, da sviram vec znam, a voleo bih da budem izradivae narodnih instrumenata - kaže petnaestogodišnij Tibor Derman iz Subotice.

Njegov prijatelj iz Malog I?oša, Feliks Lajko vea je pravi virtuoz ne citri, violini, fruli i mnogim drugim narodnim instrumentima. Od jeseni ae školovanje nastaviti u srednjoj Muziekoj školi u Subotici. Feliks je pravi muzieki genije a poput njega mnogi koji su došli u ovaj kamp izvrsno vladaju instrumentima ili su se, bez ieije pomoai, izveštili u vezenju, pletenju ili neguju folklorne tradicije na zavidnom nivou. Svi su izgledi da ae ovaj kamp vea od narednog leta da preraste u školu talenata.

I kulinarstvo po tradicij

- Jelo je dobro ako se s guštom može da pjede i bez mesa. Jer, meso može samo da poboljša ukus, a hranu da pokvari ne može - kaže, pola u šali. Lajos Juhas, inaee nastavnik koji zajedno sa svojim starijim bratom Ferencom priprema dorueak, rueak i veeeru za ueesnike kampa.

- Ponudiaemo nekolika narodnih jela, od ribe, povraa, testa, a biae i pite i palaainki.

Veeeri protieu u veselju, uz muziku i ples. Niko nije umoran, premda se celo prepodne radi punom parom na ovladavanju narodnim veštinama, popodne se izueavaju instrumenti i elementi narodne muzike pod strogim nadzorom dr. Lasla Seleši Vagoa, Lasla Lakatoša, Ferenca Borišja profesora Petra Varge i tamburaša Vojislava Temunoviaa. Pred spavanje, ueesnici kampa se okupljaju uz logosku vatru, a folklorne družine iz Subotice svake veeeri im dolaze u goste da se zajedno zabave i razmene iskustva.

Zanimanje za rad kampa je izuzetno veliko. U veeernjim easovima vrvi od gostiju iz Hajdukova i Subotice. Eini se da ovaj oblik radnog angažovanja mladih predstavlja pun pogodak i jednu od moguaih zamena za dosadašnje radne akcije.